12. januar

See More

12. januar je dvanaesti dan u godini u Gregorijanskom kalendaru. 353 dana (354 u prestupnim godinama) ostaje u godini posle ovog dana.

Događaji

januar
P	U	S	Č	P	S	N
	1	2	3	4	5	6
7	8	9	10	11	12	13
14	15	16	17	18	19	20
21	22	23	24	25	26	27
28	29	30	31

• 475 — Vizantijski car Zenon primoran je da pobegne iz svoje prestonice u Konstantinopolju, a njegov general Vasilisk stiče kontrolu nad carstvom.
• 812 — Izaslanici vizantijskog cara Mihaila I Rangabea sklopili mir u Ahenu s franačkim carem Karlom Velikim, posle više od decenije rata Vizantije i Franačkog carstva. Jedan od uzroka rata bilo je Karlovo krunisanje 800. godine u Rimu za svetog rimskog cara, što je titula na koju je pravo polagao Konstantinopolj. Taj sporazum je imao veoma ozbiljne posledice za sve srpske zemlje - one su podeljene graničnom linijom između dva carstva koja će vremenom postati granica istočnog i zapadnog hrišćanstva.
• 1528 — Švedski kralj Gustav I krunisan je za švedskog kralja, koji je već vladao od svog izbora u junu 1523.
• 1554 — Bainaung, iz dinastije Toungu koji će nastaviti da pridobija okolne države u svoje carstvo, tako da će to postati u jednom periodu najveće carstvo u istoriji jugoistočne Azije, tada te 1954. godine krunisan je za kralja Burme.
• 1616 — Portugalski kapetan Francisko Kaldeira Kastelo Branko na delti reke Amazon osnovao je grad Belem u Brazilu.
• 1848 — Na Siciliji se dogodio ustanak Palerma protiv Burbonskog kraljevstva Dve Sicilije.
• 1866 — U Londonu je osnovano Kraljevsko vazduhoplovno društvo.
• 1872 — Johanes IV je krunisan za cara Etiopije u Aksumu , što je prvo carsko krunisanje u tom gradu posle više od 200 godina.
• 1873 — U Srbiji je uveden dinar kao novčana jedinica, čime je otklonjen monetarni haos i upotreba više od 40 vrsta tuđeg metalnog novca – dukata, forinti, talira, cekina i drugih.
• 1879 — Počeo je rat između Britanaca i plemena Zulu u južnoj Africi.
• 1894 — Japanske trupe su počele invaziju Koreje.
• 1906 — Počeo Carinski rat između Kraljevine Srbije i Austrougarske monarhije
• 1915 — Poleteo je prvi avion načinjen u potpunosti od metala, koji je konstruisao Nemac Hugo Junkers.
• 1916 —
  • Prvi svetski rat: Osvald Boelcke i Mak Imelman, dobili su najvišu vojnu nagradu Nemačkog carstva za po osam vazdušnih pobeda nad savezničkim avionima, Pour le Merite, kao prvi nemački avijatičari koji su je zaslužili.
  • Prvi svetski rat: U operativni dnevnik Treće austrijske armije zapisano je da je ta armija nesposobna da nastavi borbu na Mojkovcu bez popune novim snagama, a crnogorskoj vojsci je naređeno da po svaku cenu izdrži napade i sačuva odstupnicu srpskoj vojsci koja je već bila bezbedna.
• 1918 — Srpska vojska je po završetku Prvog svetskog rata ušla u Zemun, čime je okončana dvovekovna vladavina Habsburške monarhije u tom gradu.
• 1932 — Heti Karavaj, demokrata iz Arkanzasa, postala prva žena izabrana u Senat SAD.
• 1940 —
  • Drugi svetski rat: Rusija bombardovala finske gradove.
  • Drugi svetski rat: Kraljevina Jugoslavija je potpisala s Mađarskom pakt o večnom prijateljstvu, u nameri da poboljša odnose s Nemačkom.
• 1942 —
  • Drugi svetski rat: Predsednik Sjedinjenih Država Frenklin D. Ruzvelt je po izvršnoj naredbi 9017, osnovao Nacionalni odbor za ratne radnike. Odbor je bio nešto kao arbitražni sud u slučajevima sporova oko upravljanja radnim odnosima kako bi sprečio prekide rada koji bi mogli ometati ratne napore. Pošto se desila kompletna prenamena civilne industrije u vojnu zbog ratnog stanja, došlo je do pobune u nekim preduzećima koji nisu baš bili voljni da rade stvari koje im se ne isplate, onda je zbog toga i osnovan ovaj odbor koji se bavio rešavanjem radnih sporova i funkcijama stabilizacije zarada. Nacionalni odbor se dalje decentralizovao 1943. godine, kada je uspostavio posebne tripartitne komisije koji će se baviti određenim industrijama na nacionalnoj osnovi. Ruzveltov naslednik Hari S. Truman izdao je izvršnu naredbu 9672 o prestanku rada Nacionalnog odbora za rad ratnih radnika 31. decembra 1945. Radne sporove je nakon toga arbitrirao Nacionalni odbor za radne odnose.
  • Drugi svetski rat: Italijanski guverner okupirane Crne Gore general Pircio Biroli naredio da se za jednog ubijenog ili ranjenog oficira strelja 50, a za podoficira ili vojnika 10 civila.
  • Drugi svetski rat: Jake italijanske snage su upale u zetska sela Goričane i Mahalu, nadomak Podgorice. U talasima Morače i na njenim obalama poginuli su komandant zetskog bataljona Niko Maraš (njegovo ime danas nosi jedna od osnovnih škola u Zeti), komesar goričanske čete Vojin Božović i borac Milutin Marković, koji je odbijajući da se preda Italijanima bombom izvršio samoubistvo.
• 1945 — Drugi svetski rat: Početak ofanzivnih operacija Crvene armije na reci Visli, zbog kojih su nemačke snage bile primorane da obustave udar u Alzasu i da sve raspoložive rezerve prebace na sovjetsko-nemački front. Od tada pa sve do kapitulacije Trećeg rajha inicijativa na frontovima bila je u rukama antifašističke koalicije.
• 1953 — Skupština Jugoslavije usvojila nov Ustav. Ukinuto Veće naroda i formirano Veće proizvođača, čime je izgubljeno nacionalno obeležje institucionalne skupštinske strukture.
• 1962 — Vijetnamski rat: Pokrenuta je operacija Čoper, prva američka borbena misija u ratu. Amerikanci su krajem decembra sa 82 helikoptera sleteli u Sajgon i čekali naređenje o napadu. U napadu je učestvovalo preko 1000 padobranaca protiv Vijetnamaca, koji su bili poprilično iznenađeni napadom, ali su stekli dragoceno borbeno iskustvo koje su kasnije sa velikim učinkom koristili protiv američkih trupa.
• 1963 — Nezavisnost: Kenija je postala nezavisna država u okviru Britanskog komonvelta s Džomom Kenijatom kao premijerom. Na isti dan 1964. godine postala je republika, a Kenijata prvi predsednik.
• 1964 — Vojni puč: U Zanzibaru, mesec dana pošto je ta ostrvska afrička država u Indijskom okeanu postala nezavisna, zbačen je sa vlasti sultan u pobuni poznatoj kao Zanzibarska revolucija i proglašena republika s predsednikom Abeidom Karumeom. Četiri meseca kasnije Zanzibar se ujedinio s Tanganjikom u Tanzaniju.
• 1966 — Vijetnamski rat: Lindon B. Džonson je izjavio da bi Sjedinjene Države trebalo da ostanu u Južnom Vijetnamu dok se tamošnja komunistička agresija ne okonča.
• 1969 —
  • Objavljen prvi album britanske rok grupe Led zepelin.
  • Grčka se povukla iz Saveta Evrope i time izbegla da zbog vojnog režima i kršenja ljudskih prava bude izbačena iz te evropske institucije.
• 1970 — Građanski rat: Godine 1967. započeti građanski rat za autonomiju Bijafre od Nigerije završio je pobedom nigerijskih trupa i kapitulacijom generala Filipa Efionga.
• 1977 — Izraelci su masovnim demonstracijama izrazili protest zbog odluke Francuske da pusti na slobodu Abu Dauda, vođu palestinskih terorista koji su 1972. izvršili masakr nad izraelskim atletičarima na Olimpijskim igrama 1972. u Minhenu.
• 1979 — Vojni puč: Grupa generala izvršila je vojni udar u Južnoj Koreji i preuzela vlast.
• 1981 — Počela sa emitovanjem američka TV sapunica „Dinastija“.
• 1983 — Terorizam: Šiitski ekstremisti aktivirali su automobile bombe ispred američke i francuske ambasade u Kuvajtu. Pet osoba je poginulo, a 86 ranjeno.
• 1990 — Rumunski predsednik Jon Ilijesku saopštio da je Komunistička partija Rumunije stavljena van zakona.
• 1991 — Kongres SAD odobrio predsedniku Džordžu Bušu upotrebu vojne sile da bi prisilio iračku armiju da napusti Kuvajt.
• 1992 —
  • Vlada Alžira dan posle ostavke šefa države Šadlija Bendžedida odložila drugu rundu parlamentarnih izbora, obrazloživši to „nemogućnošću nastavljanja izbornog procesa“. Na izborima vodio islamski Front nacionalnog spasa. Islamisti se prihvatili oružja i u narednim godinama ubijeno više desetina hiljada Alžiraca.
  • Referendum za teritorijalnu i političku autonomiju Albanaca u Makedoniji
• 1993 —
  • Komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice saopštio je da je 1992. u svetu bilo više od 18,5 miliona izbeglica. Broj izbeglica povećan za 3,5 miliona u odnosu na 1991, od čega tri miliona raseljeno i izbeglo sa teritorije Jugoslavije.
  • Rat u BiH: Na mirovnim pregovorima u Ženevi predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić prihvatio ustavne principe predviđene Vens-Ovenovim mirovnim planom.
• 1995 — Savet bezbednosti UN za još sto dana produžio delimičnu suspenziju sankcija Saveznoj Republici Jugoslaviji.
• 1996 — Rat u BiH: Prve ruske jedinice u sastavu IFOR stigle u Bosnu i Hercegovinu, u prvoj zajedničkoj vojnoj misiji s trupama SAD i ostalih zapadnih zemalja posle Drugog svetskog rata.
• 1997 — Veštački sateliti: Program svemirskog šatla: Atlantis je lansiran iz svemirskog centra Kenedi u misiji STS-81 do ruske svemirske stanice Mir, noseći astronauta Džerija M. Linengera na četvoromesečnom boravku na stanici, zamenjujući astronauta Džon E. Blaha.
• 1998 —
  • 19 evropskih država potpisalo dokument o zabrani kloniranja ljudskih bića.
  • U Beogradu počeo štrajk Gradskog saobraćajnog preduzeća. Prvi put u stogodišnjoj istoriji javnog prevoza na beogradske ulice nije izašlo nijedno vozilo GSP. Štrajk trajao šest dana.
  • Nemačka pristala da ustanovi fond od 200 miliona maraka radi obeštećenja oko 18.000 Jevreja iz istočnoevropskih zemalja, koji su pretrpeli mučenje nacista u Drugom svetskom ratu.
• 2000 —
  • Terorizam: Turska vlada saglasila se da odgodi smrtnu kaznu vešanjem vođi kurdskih pobunjenika Abdulahu Odžalanu.
  • Velika Britanija homoseksualcima dozvolila službu u oružanim snagama.
  • Eritreja i Etiopija potpisale su u Alžiru mirovni sporazum kojim je okončan dvogodišnji rat oko granica.
• 2002 — U Beču je Stalni savet OEBS-a odlučio da produži mandate svojih misija na prostoru bivše Jugoslavije.
• 2005 — Američki predsednik Džordž Buš izjavio je da je oko 30.000 građana Iraka poginulo u ratu u toj zemlji, od početka invazije 20. marta 2003. godine.
• 2006 —
  • U stampedu, za vreme ritualnog kamenovanja đavola zadnjeg dana Hadža na Mini, Saudijska Arabija, poginula su 362 muslimanska hodočasnika.
  • Terorizam: Turčin Mehmet Ali Agdža koji je 1981. pokušao da ubije papu Jovana Pavla II, pušten je na slobodu posle odležanih gotovo 25 godina robije u italijanskim i turskim zatvorima zbog atentata na papu kao i ubistva jednog turskog novinara.
  • Bivši čileanski diktator Augusto Pinoče pušten je, uz kauciju od 20.000 dolara, iz kućnog pritvora i oslobođen odgovornosti za slučajeve kršenja ljudskih prava.
• 2007 — Španska policija uhapsila je Izabelu Peron, 75-godišnju bivšu predsednicu Argentine, zbog istrage u njenoj domovini povodom likvidacije levičarskih aktivista pre vojne diktature od 1976. do 1983.
• 2008 — U helikopterskoj nesreći u Makedoniji u blizini Skoplja, poginulo je 11 makedonskih vojnika koji su se vraćali iz Bosne, u kojoj su boravili u okviru snaga Eufora
• 2009 — Šef italijanske diplomatije Franko Fratini pozvao je Hrvatsku i Sloveniju da reše svoj sedamnaest godina star granični spor.
• 2010 — U zemljotresu na ostrvu Haiti poginulo oko 316.000 osoba.
• 2012 — Haški tribunal osudio je generala Vojske Republike Srpske Zdravka Tolimira na doživotni zatvor, proglasivši ga krivim za genocid nad Muslimanima iz Srebrenice u leto 1995. godine.
• 2016 — Terorizam: U bombaškom napadu u centru Istanbulu poginulo 10 osoba, od čega 9 nemačkih državljana, a 15 je teško povređeno. Za napad kod Teodosijevog obeliska, 25 metara od Plave džamije i nedaleko od Aje Sofije, turističkog srca tog grada, i najpopularnije turističke destinacije u gradu, osumnjičen je jedan 28-godišnji terorista iz Sirije.

Rođenja

• 1628 — Šarl Pero, francuski pisac i akademik. (prem. 1703)
• 1852 — Žozef Žofr, francuski maršal. (prem. 1931)
• 1873 — Spiridon Luis, grčki maratonac, pobednik na Prvim olimpijskim igrama 1896. godine. (prem. 1940)
• 1876 — Džek London, američki pisac. (prem. 1916)
• 1878 — Ferenc Molnar, mađarski pisac i dramaturg. (prem. 1952)
• 1893 — Herman Gering, nemački političar, pilot i vojni zapovednik, najbliži Hitlerov saradnik, drugi čovek Trećeg rajha. (prem. 1946)
• 1899 — Paul Herman Miler, švajcarski biohemičar, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu (1948). (prem. 1965)
• 1903 — Igor Kurčatov, sovjetski nuklearni fizičar. (prem. 1960)
• 1906 — Emanuel Levinas, francuski filozof. (prem. 1995)
• 1910 — Luiza Rajner, nemačko-američko-britanska glumica. (prem. 2014)
• 1922 — Tatjana Arambašin Slišković, hrvatska književnica, novinarka i prevodilac. (prem. 2009)
• 1928 — Rut Braun, američka muzičarka i glumica. (prem. 2006)
• 1929 — Alaster Makintajer, škotski filozof.
• 1933 — Isidoro Blajsten, argentinski književnik. (prem. 2004)
• 1944 — Džo Frejzer, američki bokser. (prem. 2011)
• 1949 — Haruki Murakami, japanski pisac.
• 1949 — Otmar Hicfeld, nemački fudbaler i fudbalski trener.
• 1951 — Kersti Ali, američka glumica. (prem. 2022)
• 1951 — Raš Limbo, američki radijski voditelj, konzervativni politički komentator i pisac. (prem. 2021)
• 1956 — Nikolaj Noskov, ruski muzičar.
• 1960 — Dominik Vilkins, američki košarkaš.
• 1967 — Blančard Rajan, američka glumica.
• 1968 — Bogoljub Mitić, srpski glumac, komičar i TV voditelj. (prem. 2017)
• 1969 — Robert Prosinečki, hrvatski fudbaler i fudbalski trener.
• 1970 — Rejkvon, američki hip hop muzičar.
• 1974 — Melani Čizom, engleska muzičarka i glumica, najpoznatija kao članica grupe Spice Girls.
• 1976 — Dragan Isailović, srpski fudbaler.
• 1982 — Pol-Anri Matje, francuski teniser.
• 1982 — Nemanja Supić, bosanskohercegovački fudbalski golman.
• 1987 — Naja Rivera, američka glumica, pevačica i model. (prem. 2020)
• 1987 — Salvatore Sirigu, italijanski fudbalski golman.
• 1989 — Aksel Vitsel, belgijski fudbaler.
• 1989 — Branko Lazić, srpski košarkaš.
• 1990 — Nihad Đedović, bosanskohercegovački košarkaš.
• 1991 — Tina Krajišnik, srpska košarkašica.
• 1991 — Piksi Lot, engleska muzičarka i glumica.
• 1992 — Dragoljub Srnić, srpski fudbaler.
• 1992 — Slavoljub Srnić, srpski fudbaler.
• 1993 — Zejn Malik, engleski muzičar.
• 1994 — Emre Džan, nemački fudbaler.
• 1995 — Alesio Romanjoli, italijanski fudbaler.
• 1996 — Ela Henderson, engleska muzičarka.

Smrti

• 1519 — Maksimilijan I Habzburški, car Svetog rimskog carstva (rođ. 1459)
• 1665 — Pjer Ferma, francuski matematičar. (rođ. 1601)
• 1937 — Đorđe Vajfert, srpski privrednik. (rođ. 1850)
• 1976 — Agata Kristi, engleska književnica. (rođ. 1890)
• 1977 — Anri Žorž Kluzo, francuski režiser i scenarista. (rođ. 1904)
• 2002 — Sajrus Vens, državni sekretar SAD. (rođ. 1917)
• 2003 — Moris Gib, engleski muzičar (grupa Bi Džiz). (rođ. 1949)
• 2004 — Olga Ladiženskaja, ruska matematičarka. (rođ. 1922)
• 2009 — Dragan Savić, srpski autor stripova, karikaturista, slikar i novinar. Jedan je od osnivača lista Ošišani jež.
• 2019 — Slavoljub Đukić, srpski novinar i publicista (rođ. 1928)
• 2021 — Darija Pantić, srpska igumanija (rođ. 1950)
• 2021 — Bogdan Stanojević, rumunski glumac i političar srpskog porekla (rođ. 1958)

Praznici i dani sećanja

• Srpska pravoslavna crkva slavi:
  • Svetu mučenicu Anisiju
  • Prepodobnu Teodoru Carigradsku
  • Svetog apostola Timona
  • Prepodobnu Teodoru Kesarijsku
  • Prepodobnog mučenika Gedeona

Vidi još

• Spisak datuma
• Spisak godina
• Spisak decenija
• Spisak vekova
• Spisak milenijuma