Ovde je Gavrilo Princip uÄio da puca
Komentara 0
Gavrilo Princip i desetak pripadnika Mlade Bosne nauÄili su da rukuju piÅ¡toljima i bombama u Vranju, dve godine pre sarajevskog atentata na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda, 28. juna 1914. godine.
Posle neuspelog pokuÅ¡aja da ga 1912. godine Vojislav Tankosić u Prokuplju primi u Å kolu ÄetniÄkog pokreta, Princip se vraća u Beograd gde upoznaje Vranjanca Živojina Rafajlovića, jednog od osnivaÄa pokreta, koji ga sa desetak pripadnika Mlade Bosne Å¡alje u Centar za obuku Äetnika u Vranje.
- Oni su se u Vranju javili upravitelju osnovne Å¡kole Mihajlu Stevanoviću Cupari, prvom instruktoru srpskih specijalnih jedinica. Trag o tome ostao je zapisan u hronologiji porodice Cupara, a o tom dogaÄ‘aju, koji je pola veka u Vranju bio velika tajna, priÄala mi je Mihajlova ćerka Mirjana - kaže za “Blic†Vranjanac SiniÅ¡a Antonijević.
On kaže da je Gavrilo Princip stanovao baš kod instruktora Stevanovića, a Centar za obuku pripadnika Mlade Bosne bio je dva-tri kilometra iznad Vranja, u klancu Gradske reke, koji meštani zovu Kazanđol.
- Tu je Gavrilo do savrÅ¡enstva ovladao rukovanjem kamom, piÅ¡toljem i ruÄnom bombom. A kada su s instruktorima Cuparom i Acom Blagojevićem zavrÅ¡ili obuku, ponovo su se zaputili ka Beogradu - tvdi Antonijević.
Princip je jedno vreme u Vranju stanovao i u kući u sokaku na periferiji grada koji se danas zove Ulica Gavrila Principa. Penzionisani dekan UÄiteljskog fakulteta u Vranju, književnik i leksikograf prof. dr MomÄilo Zlatanović kaže da je normalno Å¡to se sve to tada deÅ¡avalo „s ove strane Drineâ€.
- Među mladobosancima na obuci u Vranju nisu bili samo Srbi. Bilo je tu i muslimana i Hrvata, a sve ih je zbližila mržnja prema Austrougarskoj - kaže profesor Zlatanović.
Ovom temom se, poslednjih godina, bavi i književnik Zoran S. Nikolić, urednik „Vranjskih knjigaâ€, koji kaže da su pripadnici Mlade Bosne u Vranje stigli na osnovu dobrih preporuka i veza sa komitama iz južne Srbije.
- Pripreme za atentat bile su strogo konspirativne, jer je ovo bio kraj sa znaÄajnim rezultatima ÄetniÄko-komitske infrastrukture, Å¡to je bilo primarno za pripadnike Mlade Bosne i njihove planove - kaže Nikolić.
Posle OsnivaÄke skupÅ¡tine ÄetniÄkog pokreta u Beogradu 1903. godine, u Vranju je iste godine, u prostorijama osnovne Å¡kole (sadaÅ¡nji restoran „Haremluk“) osnovan IzvrÅ¡ni odbor. Tako je sediÅ¡te IzvrÅ¡nog odbora sve do 1912. bilo u Vranju, a Gorskog Å¡taba na planini Kozjak iznad manastira Sveti Prohor PÄinjski.